1. POJAM MEDIJACIJE
Medijacija je postupak alternativnog načina rešavanja sporova, u kome strane žele da sporni odnos reše mirnim putem uz pomoć jednog ili više posrednika-medijatora koji kroz dogovaranje i pregovaranje pomažu strankama da postignu zajedničko rešenje i dođu do sporazuma koji će rešiti njihove sporne odnose i biti prihvatljiv za obe strane.
2. ZAŠTO MEDIJACIJA?
Zato što je medijacija:
- poverljiva,
- nepristrasna
- dobrovoljna
- omogućava stranama da reše problem dogovorom, u skladu sa svojim interesom
- jeftinija je od sudskog postupka
- manje je stresna od odlazak u sud
- manje je formalna od sudskog postupka
3. NAČELA MEDIJACIJE
Osnovna načela na kojima se zasniva medijacija su:
- načelo dobrovoljnosti koje podrazumeva da je za postupak medijacije potrebna izričita saglasnost obe strane, te da svaka strana u postupku medijacije u svakom trenutku i u svakoj fazi postupka može odustati od medijacije
- načelo jednakosti i ravnopravnosti stranaka podrazumeva da su obe strane u postupku medijacije ravnopravne i imaju jednaka prava, pri čemu medijator u toku postupka medijacije mora da postupa nezavisno i nepristrasno
- načelo privatnosti postupka podrazumeva da je u postupku medijacije isključena javnost, a treća lica medijaciji mogu prisustvovati samo uz saglasnost strana u postupku
- načelo hitnosti označava da je postupak medijacije hitne prirode, što ovaj postupak čini bržim nego što je rešavanje spora u sudskom postupku, što postupak medijacije čini jeftinijim.
- načelo poverljivosti podrazumeva da ni jedna strana ili medijator ne smeju otkriti informacije, predloge, sadržaj ili rezultate postupka medijacije, osim ukoliko strane u pisanoj formi ne ugovore takvu mogućnost. Takođe, ukoliko se postupak medijacije ne okonča uspešno, sve što je u ovom postupku izjavljeno neće imati nikakvog uticaja na tok eventualnog sudskog postupka
4. U KOJIM SPOROVIMA JE MOGUĆA MEDIJACIJA
Medijacija je moguća u svim spornim odnosima i to:
- imovinsko-pravnim odnosima fizičkih i pravnih lica
- privrednim
- porodičnim
- radnim (osim sporova koji nastaju povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade)
- drugim građansko-pravnim odnosima
- krivičnim i upravnim
5. POSTUPAK MEDIJACIJE
Medijacija se sprovodi u prostorijama medijatora ili na nekom drugom pogodnom mestu koje stranke i medijator zajednički odrede. Medijator održava uvodnu reč gde se predstavlja strankama u sporu i detaljno ih upoznaje sa ciljem medijacije, ulogom medijatora, pravilima i troškovima postupka, ukoliko ih ima. Nakon uvodne reči, zaključuje se sporazum između strana i medijatora, o pristupanju posredovanju ( medijaciji ) koji potvrđuje dogovor o ulasku u medijaciju i izboru medijatora. Medijacija se odvija kroz sesije, zajedničke, a po potrebi i odvojene. Svaka strana iznosi svoje viđenje sukoba i problema. Uloga medijatora je da omogući konstruktivnu kominikaciju, prikupi relevantne informacije i utvrdi sporna pitanja, kao i tačke oko kojih postoji saglasnost. Jedan od ciljeva medijatora tokom zajedničke cesije je da utvrdi koji interesi i potrebe stoje iza istaknutih zahteva i pozicija strana u sporu. Medijator može voditi odvojene razgovore sa stranama, kada će uz saglasnost jedne strane, njene predloge i stavove preneti drugoj strani. Po pravilu, zajednički i odvojeni razgovori se organizuju u toku istog dana. Medijacija može trajati i po 8 ili više sati. Strane mogu odustati od medijacije u svakom trenutku, a medijacija može biti obustavljena i kada medijator proceni da dalje vođenje postupka nije svrsishodno.
6. MOGUĆI ISHODI MEDIJACIJE
Stranke mogu pokrenuti medijaciju pre ili u toku sudskog postupka, kao i u toku postupka po pravnim lekovima ili izvršnog postupka. Ukoliko je sudski postupak već pokrenut medijacija se može pokrenuti na 2 načina : sudija može uputiti strane na medijaciju ukoliko proceni da je spor pogodan za medijaciju, ili jedna, odnosno obe strane mogu predložiti medijaciju. Pokretanjem medijacije počinje zastoj zastarelosti potraživanja, u odnosu na zahtev povodom koga se vodi sudski postupak, a koji može trajati najduže 60 dana. Ukoliko strane postignu sporazum u medijaciji, taj sporazum ima snagu vansudskog poravnanja, a pod određenim uslovima može imati i snagu izvršne isprave i to ako sadrži klauzulu izvršnosti-izjavu dužnika da pristaje da poverilac ( druga strana u medijaciji) može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja nakon dospelosti potraživanja, kao i ukoliko su potpisi strana i medijatora overeni od strane javnog beležnika. Ukoliko strane ne postignu sporazum u medijaciji postupak se nastavlja
7.PREDNOST U ODNOSU NA SUDSKO REŠAVANJE SPOROVA
Medijacija je jedini postupak rešavanja sukoba u kome strane zadržavaju kontrolu nad troškovima, dužinom trajanja i ishodom spora. U medijaciji se ne izvode dokazi niti se utvrđuje koja strana jeste ili nije u pravu, već strane uz pomoć obučenog medijatora pregovaraju i fokusiraju se na svoje interese i potrebe u cilju prevazilaženja problema i postizanja prihvatljivog rešenja. U medijaciji odluku donose same strane u sporu, a ne medijator. Medijacija je poverljiv i privatan postupak u kome je uvek isključena javnost. Svi podaci, predlozi i izjave date u toku pregovora ili u svrhu postizanja sporazuma, su poverljivi i ne mogu se koristiti kao dokaz u sudskom ili drugom postupku, niti ih strane ili medijator mogu iznositi u javnost, osim ako se strane drugačije ne dogovore. Medijacija se vodi u skladu sa raspoloživim vremenom samih stranaka. Medijacijom se pomaže strankama da uspostave ili poprave poremećene odnose i nastave saradnju koja je prekinuta.
